0
Kupuje se voće, povrće, rajčice, salate, hren, kolači, šunka, jaja… sve za nadolazeće blagdane…. veliki dio njih će naravno pretjerati i pripremiti gozbu za male svatove. I dio toga na kraju i baciti.
No samo pred 20-30-tak godina skoro sve su to ljudi imali doma. Mala je bila potreba za dućanima. Danas – većina nema ništa. Niti povrća, niti voća, niti znanja. Zemlja se još ima, ali nema tu volje niti entuzijazma za nešto uzgojiti, “muka” je to, nametnici i bolesti napadaju, pa ipak je lakše ne potruditi se, reći da jednostavno ne ide i odustati od ideje vrta te kupiti u dućanu.
Koliko su danas ljudi zaista zahvalni za tu hranu koja dolazi iz tko zna kojih dijelova svijeta, u plastici, prerađena u vrećicama?…. hm… nažalost, prestankom uzgajanja vlastite hrane izgubili smo vezu s prirodom, više ne znamo koliko je znanja i truda potrebno uložiti da bi dobili nešto na stol – stoga danas malo tko ima onaj istinski osjećaj zahvalnosti za tu hranu koja dolazi iz dućana. To je zato jer više nemamo poveznicu s uzgojem i prirodom – niti se previše onda to i ne cijeni, samo se želi da bude čim jeftinije.
Kupila sam tako i ja jučer jedno manje pakiranje od par kolača, ajd kad već ima – no kojeg li razočaranja… jednostavno nije to to, ma može se to sakriti pred domaćim. Žao mi je novaca i definitivno mi je palo na pamet – o da, itekako se isplati imati svoju zemlju, uzgajati svoju hranu, znati skuhati odlična jela i znati ispeći kolače.
A i sada imam berbe u povišenim gredicama i na vrtu: ima salate, radiča, mladog luka i češnjaka, prošlogodišnjih kupusnjača, rukola je u cvatu, niknuo je i napreduje bob, niknuo je grašak, niknula je mrkvica u povišenim gredicama, peršin i pastrnjak u povišenim gredicama, jagode cvatu…. a kako će vrijeme napredovati, tako će biti sve više i više obilja.
