I ove godine uredno skupljam i spremam sve viškove s mog vrta. Prošle sam godine započela s kuhanjem kompota za zimu i uživala sam u njima cijele zime (više). Najviše su mi prijali za vrijeme jako hladnih dana, kada sam ih zagrijala i jela vruće, stvarno neprocijenjivo. Jedino sam naučila nekoliko novih činjenica oko spremanja kompota;
– uvijek koristite nove čepove – nisu skupi, a stari iako neki cijeli, mogu zadržati miris, ali i okus – neki kompoti s starim čepovima su mi poprimili metalni okus čepa, te sam kompote morala nažalost baciti
– staklenke je dovoljno držati okrenutima 10 minuta, nemojte duže – opet iz razloga poprimanja okusa čepa
– čepove nisam prokuhavala nego sam ih namazala alkoholom i ispalo je u redu, nije došlo do kvarenja ni u jednom kompotu, dakle oba načina su dobra
Ove godine sam već na proljeće spremila u ledenicu jagode, trešnje i šumsko voće, a trenutno opet imam višak jabuka, ljetnih koje ne stoje dugo. Dio je već spremljen u kompote, a od ove godine sam ih počela pripremati i kao – pekmeze. Ispalo je da napraviti pekmez nije uopće teško. Pomogla mi je moja baka koja godinama već kuha pekmeze…i tako smo počele spremati jabuke za zimu.
Na internetu ćete pronaći mnogo različitih recepata za spremanje pekmeza i džemova, i ne postoji samo jedan ispravan način. Odaberite onaj koji vam se čini najpraktičnijim, pa isprobavajte.
Evo mog načina izrade pekmeza od jabuka:
Jabuke je dovoljno oprati i narezati u posudu za kuhanje: moja je baka prije za pekmez od jabuka jabuke gulila i ribala, ali doista, za ovim stvarno nema potrebe jer se jabuke raskuhaju, i ako imate štapni mikser za usitniti ostatke, tj koru nakon kuhanja. Prvu sam turu gulila jabuke (na slici), ali sve naknadno nisam, i stvarno nema potrebe za tim dodatnim poslom. Kako su jabuke prilično slabijeg okusa, super ih je izmješati s nekim drugim voćem intenzivnijeg okusa. Stoga sam tu dodala kruške, i nešto smrznutog voća – kuhala sam varijantu: jabuka-kruška-trešnja, jabuka-kruška-jagoda, breskva-jabuka.
Dakle stavite voće u lonce, i samo malo vode na dno, te na štednjak. Najidealnije je ako imate veliki štednjak na drva kakav ima moja baka, ali OK su i električni i plinski. Tokom kuhanja miješajte redovito voće, da ne zagori.
Slika: počelo je sve u 3 lonca
Ali kad se je sve prokuhalo, nakon otprilike 2 sata kuhanja, bez poklopca radi isparavanja suvišne vode, smanjilo se je na polovicu jednog lonca. Dakle ovakav pekmez treba kuhati oko 2-2,5 sata na srednje jakoj vatri, i nakon toga eventualne ostatke usitniti štapnim mikserom. Šećer moja baka stavlja pri kraju da se ne primi jako na dnu zdjele. Ali, ako prije kuhanja ušećerite voće i ostavite da tako malo odstoji, i od početka dakle kuhate s šećerom, biti će sve više gelastije, a ako ide ne kraju neće…tu je razlika.
Mi smo stavljale jako malo šećera, stvarno nema potrebe: možete sami isprobavati tokom kuhanja i dodavati šećer po želji, u skladu s ukusom. Meni se osobno stvarno čine pretjeranim recepti s 1 kg i više šećera na samo 2 kg voće: na ovu gornju količinu voća stavile smo manje od pola kg šećera i bilo je dovoljno. Kruške su ga same po sebi učinile jako slatkim. I stvarno nema potrebe za nikakvim dodacima u pekmez, meni oni niti ne padaju na pamet. Ako je dobro skuhani, i ako je pravilno spremljen, neće se pokvariti.
Za vrijeme kuhanja pekmeza dobro operite staklenke i čepove. Staklenke stavite grijati u pećnicu (10-15 min na 50 stupnja i zagrijavati do 100 stupnja, pa hladiti) ili u mikrovalnoj pećnici (3-5 minuta na max.) Čepove možete prokuhati, ili dobro oprati, osušiti, i prije zatvaranja unutarnji dio obrisati krpicom natopljenom alkoholom.
Staklenke se pune šefljom (grabilicom), i morate paziti da vam se prilikom punjenja, ako imate više toga, niti previše ne ohlade niti staklenke, niti pekmez, jer ako se jedno ohladi previše, može doći do pucanja staklenki.
Nakon ove faze punjenja ja dobro zatvorim staklenke, i sva skupa stavim polagano hladiti – dakle prekrijem sve s krpama ili dekom, da se jako polako ohladi. Čitala sam na internetu da neki još tako napunjenje staklenke prije zatvaranja još stave u pećnicu da se zapeče gornji sloj i tako se sigurno ne pojavi pljesan. Ja eto nisam, nije niti moja baka nikad, ali može se, naravno, zašto ne. Mojoj se baki ponekad i znala dogoditi pljesan nakon dugog stajanja na vrhu staklenke, ali to se jednostavno makne žlicom i ostatak je pekmeza ok, nije otrovno niti pokvareno:)
I to je zapravo to, ohlađene staklenke spremite u smočnicu, na malo hladnije, i uživajte u njima cijele godine. Potrebno je samo nekoliko sati, samo malo voća, šećera i volje. To je odličan način kako spremiti viškove s vrta, uštedjeti u izdacima za hranu, i najvažnije od svega, jesti zdravo. Stoga, ako imate viškove voća na svom vrtu, ne dozvolite da oni propadnu.